Ka­ta­lon­ski li­der Kar­les Pudž­de­mon iz­ja­vio je da je re­zul­tat re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti oba­ve­zu­ju­ći i po­zvao na „me­đu­na­rod­no po­sre­do­va­nje” u rje­ša­va­nju kri­ze sa Ma­dri­dom.
„Po­sre­do­va­nje zna­či da mo­ra po­sto­ja­ti pri­su­stvo tre­će stra­ne, ko­ja mo­ra bi­ti me­đu­na­rod­na da bi to bi­lo efi­ka­sno”, po­ja­snio je Pudž­de­mon u iz­ja­vi no­vi­na­ri­ma, pre­no­si AFP.
Pudž­de­mon ka­že da ne pla­ni­ra „tra­u­ma­tič­no” raz­dva­ja­nje od Špa­ni­je, već da že­le „ra­zu­mi­je­va­nje sa špan­skom vla­dom”. Do­dao je da ni­je imao kon­takt sa špan­skom vla­dom pre­mi­je­ra Ma­ri­ja­na Ra­ho­ja.
Po­zvao je Evrop­sku uni­ju da raz­mo­tri že­lju Ka­ta­lo­ni­je da se ot­ci­je­pi od Špa­ni­je kao re­gi­o­nal­ni pro­blem i po­zvao vla­du špan­skog pre­mi­je­ra Ma­ri­ja­na Ra­ho­ja da pri­hva­ti po­sre­do­va­nje, na­vo­di AP.
Pudž­de­mon je re­kao da ko­nač­ni re­zul­ta­ti gla­sa­nja ni­je­su bi­li pred­sta­vlje­ni re­gi­o­nal­nom par­la­men­tu, a vje­ro­vat­no se to ne­će ni da­nas do­go­di­ti.
Ka­ko je re­kao, re­gi­o­nal­ni par­la­ment će u na­red­nim da­ni­ma spro­ve­sti man­dat za pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti u svje­tlu po­bje­de po­zi­tiv­nih gla­so­va na ju­če­ra­šnjem re­fe­ren­du­mu o ne­za­vi­sno­sti.
Ta­ko­đe, po­zvao je da svi pri­pad­ni­ci špan­ske na­ci­o­nal­ne po­li­ci­je na­pu­ste Ka­ta­lo­ni­ju, op­tu­žu­ju­ći Špa­ni­ju za na­si­lje.
Na­ja­vio je for­mi­ra­nje spe­ci­jal­ne ko­mi­si­je ko­ja bi tre­ba­lo da is­tra­ži tvrd­nje o kr­še­nju osnov­nih ljud­skih pra­va i na­ja­vio prav­nu ak­ci­ju pro­tiv „od­go­vor­nih za na­si­lje”, pre­ni­je­le su agen­ci­je.
Ka­ta­lon­ski pred­sjed­nik je re­kao i da su do sa­da 73 Ka­ta­lon­ca pod­ni­je­la zva­nič­ne tu­žbe pro­tiv bru­tal­no­sti po­li­ci­je.
„Ovo je naj­ve­ći dan neo­prav­da­nog na­si­lja ko­ji smo do­ži­vje­li u pro­te­klih 40 go­di­na. Ne sa­mo što to vi­še ne smi­je da se do­go­di, već ne smi­je ni da osta­ne ne­ka­žnje­no”, is­ta­kao je Pudž­de­mon.
Do­dao je da ni­je bio u kon­tak­tu sa špan­skom cen­tral­nom vla­dom i po­zvao špan­skog pre­mi­je­ra Ma­ri­ja­na Ra­ho­ja da se iz­ja­sni da li je za po­sre­do­va­nje u pre­go­vo­ri­ma o bu­duć­no­sti re­gi­o­na, ko­je bi tre­ba­lo da nad­gle­da Evrop­ska uni­ja, na­vo­di Roj­ters.
U Bar­se­lo­ni i dru­gim gra­do­vi­ma Ka­ta­lo­ni­je odr­ža­va­ju se pro­te­sti gra­đa­na po­vo­dom de­ša­va­nja za vri­je­me odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti te po­kra­ji­ne od Špa­ni­je.
Gru­pe ko­je se za­la­žu za ne­za­vi­snost Ka­ta­lo­ni­je i sin­di­ka­ti na­ja­vi­li su ge­ne­ral­ni štrajk za da­nas u znak pro­te­sta pro­tiv po­li­cij­ske ak­ci­je usmje­re­ne pro­tiv re­fe­ren­du­ma, ali i ka­ko bi is­ko­ri­sti­li za­nos lju­di is­ka­zan u ne­dje­lju.
Ina­če uli­ce Bar­se­lo­ne ju­če su bi­le ti­he, ali no­vin­ski uvod­ni­ci upo­zo­ra­va­ju da je re­fe­ren­du­mom, na ko­jem se, pre­ma tvrd­nja­ma ka­ta­lon­skih zva­nič­ni­ka, 90 od­sto gla­sa­ča opre­di­je­li­lo za ot­cje­plje­nje, pri­pre­mljen te­ren za od­lu­ču­ju­ći ob­ra­čun iz­me­đu Ma­dri­da i po­kra­ji­ne ko­ja pred­sta­vlja in­du­strij­ski i tu­ri­stič­ki cen­tar Špa­ni­je, na­vo­di Roj­ters.
„Sve bi mo­glo da po­sta­ne i go­re... Ula­zi­mo u fa­zu štraj­ko­va i ulič­nih pro­te­sta, sa vi­še po­kre­ta i vi­še re­pre­si­je”, pi­še umje­re­ni ka­ta­lon­ski list La Van­gar­di­ja u uvod­ni­ku, dan na­kon što je špan­ska po­li­ci­ja pen­dre­ci­ma i gu­me­nim me­ci­ma po­ku­ša­la da spri­je­či gla­sa­nje, ko­je je Ma­drid pro­gla­sio ne­za­ko­ni­tim.
Kon­tro­verz­ni za­kon, ko­ji je ne­dav­no usvo­jio ka­ta­lon­ski par­la­ment, ina­če pro­pi­su­je da je is­hod re­fe­ren­du­ma oba­ve­zu­ju­ći za in­sti­tu­ci­je te špan­ske pro­vin­ci­je i da, u slu­ča­ju po­zi­tiv­nog is­ho­da, taj isti par­la­ment mo­ra u ro­ku od dva da­na da pro­gla­si ne­za­vi­snost Ka­ta­lo­ni­je.
Port­pa­rol ka­ta­lon­ske vla­de Hor­di Tu­rulj iz­ja­vio je da ne is­klju­ču­je mo­guć­nost da će se špan­ska dr­ža­va po­zva­ti na član 155 špan­skog Usta­va, ko­ji omo­gu­ća­va cen­tral­noj vla­sti da ob­u­sta­vi sa­mo­u­pra­vu u re­gi­o­nu.
Ka­ko je re­kao, ne is­klju­ču­je mo­guć­nost ni hap­še­nje čla­no­va ka­ta­lon­ske iz­vr­šne vla­sti na­kon re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti, pre­nio je špan­ski El pa­is.
U me­đu­vre­me­nu, špan­ski pre­mi­jer Ma­ri­ja­no Ra­hoj sa­sta­je se sa li­de­ri­ma vla­da­ju­će par­ti­je pri­je ne­go što će za­tra­ži­ti sjed­ni­cu par­la­men­ta po­sve­će­nu pi­ta­nju ka­ko se su­o­či­ti s naj­o­zbilj­ni­jom kri­zom ove ze­mlje po­sle vi­še de­ce­ni­ja, a za­ka­zao je i sa­sta­nak sa li­de­rom glav­ne opo­zi­ci­o­ne So­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je ka­ko bi raz­go­va­ra­li o op­ci­ja­ma ko­ji­ma Špa­ni­ja ras­po­la­že.
(RTS)



EK: Ne­le­gal­no, ali Ko­so­vo i Ka­ta­lo­ni­ja ni­su za po­re­đe­nje

Evrop­ska ko­mi­si­ja, ko­ja je re­fe­ren­dum u Ka­ta­lo­ni­ji pro­gla­si­la ne­u­stav­nim, tvr­di da slu­čaj te špan­ske po­kra­ji­ne i slu­čaj Ko­so­va i Me­to­hi­je „ni­su upo­re­di­vi”, jer je „Špa­ni­ja dr­ža­va čla­ni­ca” Evrop­ske uni­je.
„Ka­da je pri­zna­nje Ko­so­va u pi­ta­nju, to je bio vr­lo spe­ci­fi­čan kon­tekst. To je bi­la po­zi­ci­ja usvo­je­na od stra­ne raz­li­či­tih de­kla­ra­ci­ja UN i raz­li­či­tih re­zo­lu­ci­ja UN i me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Ve­o­ma spe­ci­fi­čan kon­tekst, sa spe­ci­fič­nim raz­lo­zi­ma”, iz­ja­vio je port­pa­rol Evrop­ske ko­mi­si­je Mar­ga­ri­tis Shi­nas, ali ni­je ob­ja­snio o ko­jim de­kla­ra­ci­ja­ma i re­zo­lu­ci­ja­ma UN se ra­di, ni­ti u če­mu su „spe­ci­fič­no­sti” ko­je je spo­me­nuo.
Evrop­ska ko­mi­si­ja u svo­joj ju­če­ra­šnjoj de­kla­ra­ci­ji na­vo­di da, uzi­ma­ju­ći u ob­zir špan­ski ustav, gla­sa­nje u Ka­ta­lo­ni­ji „ni­je bi­lo le­gal­no”.
„Za EK ovo je unu­tra­šnje pi­ta­nje Špa­ni­je, ko­je se mo­ra rje­ša­va­ti u skla­du sa ustav­nim za­ko­ni­ma Špa­ni­je. Mi po­na­vlja­mo po­zi­ci­ju ko­ju su ima­le i ovaj i pret­hod­ni sa­stav Evrop­ske ko­mi­si­je, a to je da bi, u slu­ča­ju da je ovaj re­fe­ren­dum or­ga­ni­zo­van u skla­du sa špan­skim usta­vom, to zna­či­lo da bi se te­ri­to­ri­ja ko­ja od­la­zi na­šla van EU”, re­kao je Shi­nas na­sto­je­ći da obra­zlo­ži po­zi­ci­ju Evrop­ske ko­mi­si­je.
Mi­mo tog, či­sto za­kon­skog aspek­ta u ovom slu­ča­ju, Evrop­ska ko­mi­si­ja po­ru­ču­je i da je sa­da vri­je­me za „je­din­stvo i sta­bil­nost, a ne za po­dje­le i frag­men­ta­ci­ju”.
„Po­zi­va­mo sve re­le­vant­ne igra­če da se br­zo pre­ba­ce od kon­fron­ta­ci­je na di­ja­log. Na­si­lje ni­ka­da ne mo­že da bu­de in­stru­ment u po­li­ti­ci. Vje­ru­je­mo vođ­stvu pre­mi­je­ra Ma­ri­ja­na Ra­ho­ja da će ri­je­ši­ti ovaj kom­pli­ko­va­ni pro­ces u pu­nom po­što­va­nju špan­skog usta­va i fun­da­men­tal­nih pra­va gra­đa­na”, za­klu­ču­ju u Evrop­skoj ko­mi­si­ji.
U sje­di­štu Evrop­ske ko­mi­si­je u Bri­se­lu na­vo­de da su to­kom vi­ken­da kan­ce­la­ri­je pred­sjed­ni­ka Ko­mi­si­je Žan Klo­da Jun­ke­ra i pre­mi­je­ra Špa­ni­je Ma­ri­ja­na Ra­ho­ja bi­le u stal­nom kon­tak­tu, kao i da će se Jun­ker i Ra­hoj lič­no ču­ti te­le­fo­nom po­vo­dom de­ša­va­nja u Špa­ni­ji.(RTS)


Ko još že­li ne­za­vi­snost?
Ba­ski­ja, Škot­ska, Flan­dri­ja, Ju­žni Ti­rol, Kor­zi­ka, Ba­va­r­ska... mno­gi re­gi­o­ni u za­pad­noj Evro­pi već du­go tra­že ne­za­vi­snost od ma­tič­nih dr­ža­va, ili ma­kar oči­ju­ka­ju sa tom ide­jom. „Doj­če ve­le” do­no­si ma­li pre­gled.
Ras­pad SFR Ju­go­sla­vi­je i So­vjet­skog Sa­ve­za stvo­rio je mno­ge no­ve dr­ža­ve u is­toč­nom di­je­lu Evro­pe. Ali na za­pa­du kon­ti­nen­ta gra­ni­ce su bi­le kao ure­za­ne u ka­me­nu. Bar na pr­vi po­gled. Bi­lo je do­du­še gru­pa ko­je su tra­ži­le ot­cje­plje­nje, ne­ke od njih su bi­le i mi­li­tant­ne, ali sa sla­bim učin­kom.
De­ša­va­nja u Ka­ta­lo­ni­ji bi mo­gla da uli­ju no­vu sna­gu či­ta­vom ni­zu po­kre­ta za ot­cje­plje­nje u za­pad­noj Evro­pi.

Ba­ski­ja
Te­žnja za ne­za­vi­sno­šću Ka­ta­lo­na­ca do­brim di­je­lom je po­sle­di­ca fi­nan­sij­ske po­mo­ći ko­ju Ma­drid ša­lje upra­vo u Ba­ski­ju i u po­kra­ji­nu Na­va­ra sa glav­nim gra­dom Pam­plo­nom. Ba­skij­ski na­ci­o­na­li­zam i ba­skij­ski je­zik ta­ko­đe su bi­li po­ti­ski­va­ni za vri­je­me Fran­ko­vog re­ži­ma. Ba­ski­ja je eko­nom­ski mno­go sla­bi­ja od Ka­ta­lo­ni­je, ali su za­to ta­mo­šnji se­pa­ra­ti­sti mno­go na­sil­ni­ji. U bor­bi za ne­za­vi­snost od Ma­dri­da or­ga­ni­za­ci­ja ETA je u po­sled­njih 50 go­di­na ubi­la pre­ko 800 lju­di. Do­du­še, taj se­pa­ra­ti­stič­ki po­kret se 2011. jav­no od­re­kao na­si­lja. Na pu­tu ka ne­za­vi­sno­sti i da­lje tap­ka­ju u mje­stu. Re­fe­ren­dum iz 2014. bio je sim­bo­li­čan i ne­pri­znat.

Škot­ska
Ni­gdje na za­pa­du Evro­pe ni­je iz­gle­da­lo ta­ko vje­ro­vat­no štam­pa­nje no­vih ge­o­graf­skih kar­ti kao u slu­ča­ju Škot­ske. Uni­ja Škot­ske i ostat­ka Ve­li­ke Bri­ta­ni­je tra­je već do­brih 300 go­di­na. No na re­fe­ren­du­mu 2014, na ko­ji je pri­stao i Lon­don, po­bor­ni­ci ne­za­vi­sno­sti su ti­je­sno iz­gu­bi­li. Ipak, iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz EU na­veo je ru­ko­vod­stvo u Edin­bur­gu da raz­mo­tri odr­ža­va­nje no­vog re­fe­ren­du­ma, mo­žda već 2018. Na­i­me, Ško­ti su ve­ćin­ski bi­li za osta­nak u EU. An­ke­te ipak ka­žu da bi is­hod sle­de­ćeg re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti bio sli­čan pret­hod­nom.

Flan­dri­ja
Na po­sled­njim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u Bel­gi­ji, kao naj­ja­ča stran­ka u Flan­dri­ji po­ka­za­la se No­va fla­man­ska ali­jan­sa, ko­ju pred­vo­di Bart de Ve­ver. Taj po­li­ti­čar vje­ru­je da je bel­gij­ska dr­ža­va pred ras­pa­dom i da bi tre­ba­lo gra­di­ti sa­mo­stal­nu Flan­dri­ju. Se­pa­ra­ti­zam u Bel­gi­ji pri­lič­no je neo­bi­čan – ako se ot­ci­je­pi fla­man­ski dio u ko­me se go­vo­ri va­ri­jan­ta ho­land­skog, dr­ža­va će iz­gu­bi­ti pre­ko po­lo­vi­ne sta­nov­ni­štva, ali i pri­vred­ne sna­ge. Ve­li­ki pro­blem bio bi sta­tus Bri­se­la u ko­me su sje­di­šta Evrop­ske uni­je i NA­TO. Ne­ki već po­mi­nju i pri­pa­ja­nje fran­ko­fo­ne Va­lo­ni­je Fran­cu­skoj, Luk­sem­bur­gu, pa čak i Nje­mač­koj. Ali Bel­gi­jan­ci su do sa­da uspi­je­va­li da se dr­že za­jed­no.

„Pa­da­ni­ja”
Se­ce­si­ja sje­ve­ra Ita­li­je ima pot­pu­no eko­nom­ske po­bu­de. Na­i­me, ta­mo se na­la­ze raz­vi­je­ni re­gi­o­ni Lom­bar­di­ja, Pi­je­mont, Ve­ne­ci­ja, kao i dru­ge bo­ga­te i in­du­stri­ja­li­zo­va­ne obla­sti. Mno­gi gra­đa­ni u tom di­je­lu ze­mlje vje­ru­ju da Ita­li­ja­ni sa ju­ga ži­ve na gr­ba­či mar­lji­vih sje­ver­nja­ka. Ta­ko­zva­na „Le­ga Nord” ne­ka­da je tra­ži­la ne­za­vi­snu „Pa­da­ni­ju”, oblast ko­ja bi ob­u­hva­ta­la raz­vi­je­ni sje­ver da­na­šnje Ita­li­je. Da­nas se ko­plja lo­me oko zah­tje­va da u re­gi­o­nu osta­ne tri če­tvr­ti­ne za­ra­đe­nog nov­ca.

Ju­žni Ti­rol
I ova oblast je zva­nič­no unu­tar gra­ni­ca Ita­li­je, ali sa­mo od kra­ja Pr­vog svjet­skog ra­ta. Ra­ni­je je bi­la dio Austro­u­gar­ske. Na­kon smr­ti Mu­so­li­ni­ja, Ju­žni Ti­rol po­ste­pe­no je do­bi­jao sve ve­ću je­zič­ku i po­li­tič­ku eko­no­mi­ju. Sta­nov­ni­ci tog re­gi­o­na ras­po­la­ga­li su i do­brim di­je­lom nov­ca sa­ku­plje­nim od po­re­za i či­ni­lo se da sve te­če glat­ko. Ali eko­nom­ska kri­za po­no­vo je pro­bu­di­la se­pa­ra­ti­zam. Ita­li­ja je, po­sle Grč­ke, dru­ga po za­du­že­no­sti u evro­zo­ni i mu­če je ve­li­ke pri­vred­ne te­ško­će. Ti­rol­ci su imuć­ni i ne že­le da se op­te­re­ću­ju pro­ble­mi­ma za­jed­nič­ke ita­li­jan­ske dr­ža­ve. Sve se gla­sni­je ču­je pa­ro­la: Da­lje od Ri­ma.


Kor­zi­ka
Fran­cu­ske vla­sti du­go su su­zbi­ja­le auto­no­ma­ške ten­den­ci­je na tom ostr­vu, uklju­ču­ju­ći tu i ko­ri­šće­nje lo­kal­nog je­zi­ka u ško­la­ma i jav­nom ži­vo­tu. Mi­li­tant­ne gru­pe kao što je FLNC ta­ko­đe su go­di­na­ma po­ku­ša­va­le da se na­sil­no odvo­je od Pa­ri­za, iz­vo­de­ći na­pa­de na zva­nič­ni­ke ili sim­bo­le fran­cu­ske dr­ža­ve. Tek lje­ta 2014. po­kret FLNC je sa­op­štio da se vi­še ne­će slu­ži­ti na­si­ljem. Ali po­ten­ci­jal za su­ko­be osta­je – ka­da je fran­cu­ska vla­da 2000. go­di­ne pred­lo­ži­la pri­lič­no ne­u­pa­dlji­ve mje­re za po­ve­ća­nje auto­no­mi­je Kor­zi­ke, kon­zer­va­tiv­na opo­zi­ci­ja u toj ze­mlji iza­šla je na ba­ri­ka­de.

Ba­var­ska
Ve­o­ma ma­li broj Ba­var­aca ozbilj­no mi­sli da je osni­va­nje sop­stve­ne dr­ža­ve pra­vi po­tez. A ipak, zva­nič­ni na­ziv ove nje­mač­ke po­kra­ji­ne je „Fraj­štat Ba­jern”, od­no­sno „Slo­bod­na dr­ža­va Ba­var­ska”. Ta nje­mač­ka fe­de­ral­na je­di­ni­ca na ju­gu ze­mlje vje­ro­vat­no bi mo­gla da se sna­đe i odvo­je­no od ostat­ka Nje­mač­ke. Ba­var­ska ima naj­ve­ću po­vr­ši­nu od svih nje­mač­kih sa­ve­znih dr­ža­va, u njoj ži­vi 13 mi­li­o­na lju­di, i ona ima naj­ve­ći pri­vred­ni obrt u Nje­mač­koj. Kao i u dru­gim ze­mlja­ma, to bo­gat­stvo iza­zi­va tr­za­vi­ce – Ba­var­ci sma­tra­ju da pre­vi­še nov­ca od­la­zi u za­jed­nič­ku ka­su. Do­du­še, ima i oštri­jih sta­vo­va. Član stran­ke ba­var­ske Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ske uni­je (CSU), no­vi­nar Vil­frid Šar­na­gel, u svo­joj knji­zi „Ba­var­ska mo­že i sa­ma” 2012. se za­la­gao za iz­la­zak iz SR Nje­mač­ke. Za sa­da, ne­ma op­šte­na­rod­nog po­kre­ta ko­ji di­je­li nje­go­ve sta­vo­ve.(RTS)